Telefon je zavibrirao tačno u 03:17.
Nisam spavao, samo sam ležao i gledao u plafon kao da će mi on dati neki odgovor.
Na ekranu je pisalo: “Nepoznat broj”.
Poruka je bila kratka:
“Ne otvaraj vrata.”
Zastao sam.
U stanu sam bio sam. Siguran sam u to.
Naravno, otišao sam do vrata.
Tišina. Ništa se ne čuje.
Samo onaj osjećaj kad znaš da nešto nije u redu, ali ne znaš šta.
Opet telefon.
Nova poruka:
“Kasno je. Već si ustao.”
U tom trenutku nisam razmišljao. Otvorio sam vrata.
Hodnik je bio prazan.
Samo moj komšija na kraju, koji me gledao i rekao:
“Šta radiš budan u ovo doba?”
Pogledao sam telefon opet.
Nema poruka.
Nema broja.
Samo jedna nova notifikacija:
“Sad ćeš shvatiti zašto sam rekao da ne otvaraš vrata.”